Utorak, 07 Ožujak 2017 13:50 Napisao/la  Ahab

Ono kad se noćna mora pretvori u lip osjećaj

Aj ća! Svi oni sati isprid kompjutera, traženje, biranje, čekanje... ošlo jer sam kreten. Ostala mi samo Naja na štapu u autu i par silikonaca i jigova doma.

Od kad sam bija dite lovim ribu. Uvik mi je to bija poseban gušt. Volim i otići s društvom ali nekako mi je najdraže bit sam sa morem i sa svojim mislima. Nekad su lipe, nekad i ružne. Nekad je prazna glava i samo uživam. Ne mislim na ništa pa ni na ribu. To su oni "specijalni" momenti i meni najdraži. More, osama, dva štapa i siesta...

Dolaskom na ovaj forum zaintrigiralo me nešto što nikad prije nisam prova. Spinning. Totalno drugačija vrsta ribolova od onoga što sam navika. Nema sidrenja, pušenja, čitanja, mazanja paštete... totalno drugi film - akcija.

Ribolov na kakav sam navika je puno prostiji. Oprema je banalna, malo filozofije oko pošta, ješke i što više vrimena na moru. Kod spininga me najviše privuklo to šarenilo varalica, tehnika, štapa, mašinica, upredenica. Površinci, vobleri, poperi, silikonci, jigovi... da ne pišem dalje, sve znate.

Oko svake sitnice se može knjiga napisat. Pročita sam sve teme na ovome i milijun drugih domaćih i stranih foruma, gleda youtube, priča s ljudima koji nešto znaju o tome i polako uša u taj svit.

Moj dosadašnji ulov se svodi na sto šnjura (saruna), dvi pirke, dva pauka (update: tri pauka) i jednoga škrpuna. I nije me briga, znam da će doć kad tad. Počela se kupovat oprema i varalice. Financijski dio priče je najmanje bitan ali bilo je tu zakidanja samoga sebe a i ukućana za neke sitnice kako bi se nabavilo nešto novo. Deseci sati isprid kompjutera (za svaku sitnicu) tražeći baš ono što mislim da bi moglo biti dobro. Ono nestrpljenje kad nešto naručiš, pa još veće kad ti dostava dođe na posal (nisam lud da mi doma dostavljaju), pa otpakiranje i na kraju odlazak na more i isprobavanje. Vrimenom se skupila dobra količina svega toga a najviše varalica. Točno znam kad sam koju naručija, kako se zove, koliko je teška, pamtim čak i imena dezena. Moj novi gušt.

I onda je doša jučerašnji dan. Na poslu nervoza, ubijaju rokovi, neki über naporni klijenti su baš taj petak došli pilat. Žena zove, da je učiteljica zvala, da triba doć po maloga u školu jer ga boli (ispalo je da ga boli zub ali to mi je mali reka tek kad sam doša po njega). Ostavija u uredu dva klijenta da me čekaju, kad sam se vratija bilo ih je pet. Umisto u četiri zatvorili u šest. Cili dan me držalo da je napokon vikend i da ću otić na more odmorit mozak i isprovat Sakuru Naju.

Sija u auto i pravac u Podgoru. Sad živim u Makarskoj a odrasta sam u Podgori i tamo se nekako najbolje osjećam. I onda me u mrtvoj okuci zamalo pokupi kamion. Jesam ja malo brže vozija ali na pola okuke kamion skoro cili na mojoj strani. Udrija po kočnici, da se desno u kanal i nekako, ne znam ni ja kako proša bez da sam taka njega ni ogradu.

Kad sam parkira noge su mi se tresle. Uto me nazva kum i ja mu objasnija šta se dogodilo i on mi kaže da će doć za po ure i da idemo na piće. Tih po ure sam zabaciva Naju (mislija sam da bolje leti) i malo doša sebi. Kad je kum doša otišli smo u kafić. On je maznija par piva a ja dva čaja jer sam, uz sve navedeno, još i na antibioticima zbog upale sinusa. Totalno me sve skupa slomilo i odlučija sam otić doma, i sutra (u biti danas) ujutro ponovo otić malo spinat. Kad sam doša doma dobija sam poruku od šefa kako ujutro moramo ić izmirit neku kuću koju ćemo preuređivat i nadograđivat. Znači propada i jutarnji spining.

Jutros sidam u auto i vozim prema Baškoj Vodi i u pola puta primjetim da mi nema kutije s varalicama. Sitim se da sam je ostavija na jednoj kamenici pored mora kad sam iša u kafić i da je kasnije nisam pokupija u auto. Cili svit mi se srušija. U toj kutiji su skoro sve varalice koje imam. Tri sata mirim kuću i jedino o čemu razmišljam je koliki sam idiot. Kad smo završili požurija sam u Podgoru iako sam zna da je gotovo. Ostavija sam je na srid rive di prolazi milijun ljudi a već je prošlo podne.

Dolazim blizu, gledam iz auta a na kamenici ništa. Aj ća! Svi oni sati isprid kompjutera, traženje, biranje, čekanje... ošlo jer sam kreten. Ostala mi samo Naja na štapu u autu i par silikonaca i jigova doma.

Parkiram, dođem do kamenice i ne mogu virovat šta vidim!

Neko, ne znam ko, je moju kutiju s varalicama zatvorija, diga s kamenice i sakrija je iza da je neko ne ukrade. Taj moment sriće ja ne mogu opisat. Nije zbog para. Zbog dvi stvari. Zbog onoga što meni te varalice predstavljaju i zbog toga što sam osjetija da još ima dobra i poštenja na svitu. Sve manje, ali ga ima i zbog toga su ovakvi momenti dragocjeni. Pokuša sam doznat ko je to napravija ali niko ništa ne zna.

Izgubljena kutija s varalicama

Ovim putem mu se od srca zahvaljujem i ako mu šta znači kažem da bi ja na njegovom mistu napravija isto što i on.

FALA PUNO!

Molimo vas da se ulogirate kako bi mogli komentirati
Komentari | Dodaj svoj
  • Trenutno nema komentara
Prijava
x
Registracija
x

Ludo More?

"Ribolovne priče, tehnike, iskustva, savjeti i trikovi. Brodovi, putopisi i svijet nautike. Malo o kužini i ekologiji. Prijateljima i druženju. O moru."

Ribe Jadrana

Pomorci
pišite nam

Zadnji komentari

Puno hvala za izcrpljiv odgovor i pomoč...Pokušat ču nabavit neki model od Shimana Bottom ship, pa d...
Dakle ovako. Shimano Bottom Ship 90 i 110g / pink silver, pink zebra glow i Hayabusa 120g zlatno crv...
Pozdrav...
Molio bih autora, da ispiše koji modeli inchiku su bili u upotrebi i gramažu, pa da možd...