Subota, 08 Studeni 2014 11:08 Napisao 

Kad je na moru grubo vrime

Ribarske priče

Šesti je misec '93. Ratna godina a ja doma. Donili su me prijatelji iz četvrte. Pokušavan nekako doć sebi od posljedica borbenih djelovanja, da sad ne pišen ništa drugo jer to nije tema ovog događaja. Dok san tako pomalo staja na svoje noge, brat mi je pomaga sredit jednu drvenu pasaru šta sam je kupija u Plovputa za neku siću...

 Kad je na moru grubo vrime

Bilo je tu dosta posla, ali to su uglavnom odrađivali penzioneri po lučici Špinut kojima je dobro došlo da zarade još ponešto. Nisu bili skupi a znali su lipo radit. I tako je ta nova-stara pasara dobila novu patinu, ušestili su je ka mladu prid vinčanje.

To subotnje jutro, 12. lipnja osvanija je nekako mutan, na moru je bilo slabog juga ali prognoze nisu najavljivale neko pojačanje. Doduše, nisam puno ni sluša prognozu a onda nije još bilo ni Crometea ni Rade Popadića da mi kaže mogu li poć s tom pasarom od Splita put Primoštena na put od svojih 5-6 sati. Tribalo je brod odvest doli u Bilo jer doli mi je kuća i vez u lipoj dubokoj vali.

Doli sam namjerava provest to lito i oporavit se za nastavak onoga šta sam započeja listopada '91.

Ujutro oko 6 uri smo bili u lučici, upalili motor i pravac Trogir. Tribalo je do trogirskoga mosta oko uru i kvarat, a to je oko 7 milja na uru. Na tri kvarta gasa, lipa brzina. Neki polovni Lombardini sa ko zna koje freze klapa je i dera se u drvenom kašunu, ali ipak je pošteno radija svoj posal. Tih 14 konja je bilo više nego dovoljno za otvorenu drvenu pasaru od 5 i po metri. Cilim putem smo imali slabo jugo u krmu, a malo bolje smo ga ćutili tek nakon više od dvi ure kad smo se uvatili Vele Klude ispod Jelinaka. Zna Lukeni di je to, a ovi koji ne znaju, to je vanka punte Marine, prema Drveniku. Tu nas je malo tresalo jugo i mareta sa otvorenog mora. Ali ubrzo smo se uvatili zavitrine i bonace od Drvenika velog, pa onda došli pod Arkanđelovu zaštitu i dobili jugo čisto u krmu. Još malo posli kad smo došli prid Planku, usporili smo i pustili panulu po krmi. Ništa posebno, umjetna skuša od 13 cm, brat je vuka panulu a u mene je bila argola. Učinili smo dva đira po Planki, i nakon 15-ak minuta udrija mu je felun od dobra 3 kila. Nismo tili stat duže jer za dobar ručak je bilo dovoljno pa smo pošli dalje. Imali smo još oko uru i po do Biloga.

Vezali smo brod na bovu isprid kućei nakon skoro 6 sati vožnje izašli na kraj. Stari nas je čeka na skalama i kad smo došli, njegovo je bilo očistit feluna i naložit vatru za gradele. Posli obida smo pošli leć, malo odmorit od gnjilog juga, od 6 uri valjanja, od 6 uri klapanja motora...dodijalo nam je. Mislija sam poć popodne na ribe ali nismo išli nigdi. Sutra ćemo ujutro nadit parangale i samice pa poć na Veli brak između Tmare i Zlarina.

Neću sad reć da sam zna, jer da sam zna, onda bi brod spremija na sigurno.

Vidija sam, registrira sam tu zlokobnu sivu naoblaku doli iznad Žirja. Bilo je već kasno popodne, skoro 8 sati i sunce je već zašlo u te oblake koji su nam donili noć za pamćenje dok smo živi. Ne znam sad koji mi je bija vrag pa sam to nekako ignorira, nisam tome pridava neki poseban značaj a to mi inače nikad nije bija običaj. Uvik je crnilo ponad Žirja i Zlarina značilo samo jedno,a to je nevera. Pogotovo sad u šesti misec kad su nevere najluđe u ovim krajevima. I tako je brod osta to veče isprid kuće umisto doli u uvali na sigurnoj bovi. Koliko je to bilo dobro, sam Bog zna.

Nakon večere i malo TV-a išli smo leć još uvik malo zamantani od današnjeg zamornog vijađa. Nismo dugo spavali ni ja ni brat kad je u neka doba noći doša stari i reka mi da bi tribalo odvest brod na bovu jer opasno siva od Zlarina, nevera je blizu. Diga sam se, izaša u dvor i stvarno je dobro sivalo. Već se čula udaljena potmula grmljavina, u zraku se ćutija vonj ozona, a počelo je i nešto vitra po tramuntani. Uto je doša brat i pita me šta ćemo...ništa, ovo će vjerovatno malo sneverat i gotovo. Zaključili smo da ne triba ić nigdi, ali sad je ionako bilo gotovo sa spavanjem, nije se moglo poć u krevet a brod ostavit samo tako. Skuva sm kavu i tako smo čekali da nevera dođe i prođe.

Počela je dosta jaka tramuntana, uz puno sijevanja i grmljavine.

Svako malo bi munje zaparale nebo, a odma potom i snažan prasak koji bi na tren nadjača huk vitra u krošnjama borova. More se diglo, ali ništa ozbiljno jer ovaj dio isprid kuće nije na direktnom udaru tramuntane. Ona nam dolazi skoro sa desnog boka, malo više mora zna bit ako je baš jaka. Ova je bila oko 5-6 bofora i nije još diglo nekih valova koji bi nas tribali zabrinit. Svako malo bi baterijom posvitlili brod ali dobro je sta, okrenut provom na vitar dobro je podnosija udare tramuntane. Za nekih po ure, možda malo više, počela je i kiša pa smo pomalo brzopleto povirovali da je neveri kraj. Vidija sam dosta tih munja koje su nas već prošle i odmakle dosta daleko, ali nije mi baš bilo drago šta vidim sijevanje opet iza Zlarina. Kiša je već počela popuštat, činilo mi se da i vitar pomalo slabi. Ko zna, možda to i neće bit ništa, nevera je već skoro izdušila, prošlo nas je.

Otiša sam doli do broda pogledat konop od krme, i onda sam opet čuja onaj zlokobni huk vitra u krošnjama tamo na punti. Ovaj put je sigurno bilo jače nego prvi put. Nakratko je bilo zavladalo je ka neko zatišje, ali sad se opet moglo čut grmljavinu, samo ne onu koja je odlazila, ova je bila nova i češća nego ona prije. Nebo bi se nad Zlarinom zasvitlilo ka u podne kad bi okinila munja. Bilo je i munja i gromova više nego prvi put, vitar je naglo pojača, i sad je već bilo preopasno ić doli do uvale na bovu. Valovi od dobrih 2-3 metra su jurišali prema dole i nisam siguran da je tamo bilo bolje nego ovde. Tramuntana tuče ravno u uvalu i ne može se puno napravit za brodove unutra kad ovako snevera. Jedino šta smo mogli još učinit je malo pritegnit provu a laškat krmu i privezat na drugi vez da brod nema otpor od kraja. Tako je sta pravo u vitar i sad već prijeteće valove koji su dolazili.

Pod svitlom sve češćih munja gledali smo kako se more bili, vidili su se već i prvi srkovi, tramuntana je brisala prašinu sa vrhova valova,i sad je već puhala olujnom snagom. Čulo se fijukanje vitra kroz krošnje borova, munje su blicale, gromovi tukli sve bliže i sve jače...koma! Stari je već beštima na nas šta nismo odveli brod kad je bilo vrime, a sad se more desit da ostanemo bez njega. Koja bi to sramota bila za kuću! Da pored nas trojice koji znamo puno o moru, novi brod razbije odma prvi dan kad je doveden. Ali nije se više moglo doć do muleta di je brod bija vezan. Sad već stvarno veliki valovi su sve to poplavili i toliko su tukli u mulet da se nije ni vidija pod morem. Samo bi povremeno iz pjene povirile u bijelo piturane ručke od skala za izać iz mora.

Vitar se raspuha, divlja je, sivalo je, grmilo...

Gledali smo stalno baterijom kako brod stoji, ali na kraju nam baterija skoro nije ni tribala. Toliko je bilo svitla od sijevanja. Mater je gori po teraci kupila robu, stari je poša pomoć joj smotat tende, maknit stolove i stolice u gornji apartman da ih vitar ne razbije. Već ih je počelo bacat po teraci, i ja san doli čuja kako stružu po zidovima. Onda je i struje nestalo jer je jaki grom udrija gore na brdo blizu trafo stanice. Cili kraj je zamračija. Tek sad se pod svitlom munja moglo dobro vidit koliko je stvarno jaka nevera na moru. Po zraku su letile kese, papiri, borove iglice, svašta je bilo u zraku. Vidilo se da nam se približava još jedna kišna zavjesa, izgledalo mi je ka da je neko raširija deku isprid mene. Prošlo je još desetak minuta i onda je opet počela dobra kiša. Vitar je malo popustija, munje i gromovi su prošli priko nas i sad smo im gledali u leđa. Aj fala Bogu, valjda je sad više gotovo...Ja mislin da više neće, ovo je otišlo ča gori prema Burnjem, reka mi je brat.

Pogleda sam prema njemu i u tom trenu je debela, jaka munja okinila u one bijele ručke od skala za izać iz mora! Makar sam tako pomislija koju sekundu kasnije jer me toliko zaslipilo da nisam ni vidija da je glavna udrila malo dalje u more a ovo je bija samo jedan ka manji ogranak. Čuja sam gori na katu starog di viče bratu da je udrilo u more isprid kanjona, a to je od kuće niti 100 metri. Prasak gorma je bija ka pucanj iz topa najvećeg kalibra. Cila se vala tresla po minute od toga. Stari se već spustija doli, prikrstija se i govori, Bože oslobodi šta je ovo, koji je ovo vrag noćas...opet se čulo hučanje vitra kroz krošnje borova na punti.

Od punte do nas ima 500 metri, i sve je u lipoj borovoj šumi kroz koju vodi uski uređeni puteljak. Borovi na punti su najveći i oni su uvik bili prvi na udaru donjih neveri. Oni su bili ti koji bi amortizirali udare vitra i uvik kad bi se čulo da huči sa punte znali bi da je velika nevera prid vratima. Ali nikad do tad nisan čuja da vitar tako zlokobno zavija i tutnji. I opet je sivalo nebo prema zapadu, opet se približavala jaka grmljavina. Čujen brata di govori starome, slušaj kako grmi, ne prestaje. I stavrno je bilo tako. Nebo je bilo skoro ka u srid dana, nije prestajalo blicat. A grmljavina je bila isto ka da je neko u bačvu nakrca kamenja i onda kotrlja po makadamu. Nije bilo stanke ni sekundu.

Onda je prvi reful orkanskog vitra udrija u uvalu

More je bilo ka na srid Jadrana, svega sam već vidija doli svih tih godina, ali takvo more još nikad. Sad je već bilo živoga mora preko 4-5 metara. Pod svitlom munja cila se uvala zabilila ka da je neko po moru raširija lancun. Vitar je brisa prašinu s valova, nisu se vidile ni one kuće na drugoj punti, sve je bilo u pjeni. Grmljavina, sijevanje, orkanski vitar koji šiba po licu i neda ti disat, moraš mu okrenit leđa. Valjalo se dobro uprit da bi osta na nogama. Po zraku su letile grančice, komadi robe koje je ko zna kome iskidalo sa sušila, kese...u dvor mi je doletija neki balun, ali isto tako je odma i odletija, toliko sam uspija vidit. Gori na katu su se lomila stakla na nekim prozorima, stari je nešto gori vika, ali ko ga je moga čut od svega toga. Gleda sam di mi je brat, gleda sam kako se brod drži i propinje po valovima koji su svi bilo skoro veći od njega. Nije bilo nikakve šanse prić ni blizu mora, bacalo je do same kapije i svaki put kad bi se val povuka, čulo bi se kako za sobom vuče tone i tone žala sa plaže ispod kuća. Onda bi idući sve to opet izbacija vanka. Neznan kako to opisat, kako to dočarat onome ko ovo čita, ali takvo nevrime se događa valjda jedan put za života. Može bit ni toliko, ko će to znat. Svaka ta sad već grdosija od vala, kad bi udrila u kraj, reka bi čovik da je udrija potres kako je to tutnjalo. Obala je hridinasta i valovi su pravili rebatajicu, jedan se odbije od kraja i onda na njega naleti drugi pa to onda odleti u zrak po 20-30 metara. A u orkanskom refulu vitra, mora je bilo sve gori do ceste. Idućih dana sol je izgrizla sve zelenilo ispod ceste na tih 2-3 kilometra obale.

Brod smo skoro već i prekrižili, samo smo gledali kad će otkinit konop od prove i kad će ga raskomadat u sike

Spasilo ga je i to šta smo mu stavili ceradu pa ga nije nalivalo ni more ni kiša. Bija je prazan i lagan i nekako se drža po vrhovima valova. Srića pa takva razorna snaga vitra nije trajala dugo, može bit nešto više od po ure. Već se počelo razdanjivat, zora je pucala sa istoka a snjom i pogled na sve ono šta je nevrime učinilo tu noć. More se itekako još bililo, ali nije više bilo onih srkova u kraju, više nije brisalo prašinu sa valova. Sa otvorenog mora su dolazili valovi od 5-6 metara, kad bi ušli u valu doli di je drugi vez, svaki je val ostavlja svoj pečat. Tu noć je dole bilo vezano 14 ili 15 brodi, more ih je odnilo 11. Samo Bog zna koliko je bilo razbijenih prozora, škura, koliko je onih plastičnih stolova i stolica završilo u moru i okolo po šumi. Nijedna oziđana riva ili mulet u uvali nisu preživili, sve je to bilo srušeno i raskopano. Na jednoj konobi koja je uz more, potpkopani su bili temelji, i napuka zid. Katstrofa jedna šta je nevrime učinilo u samo nekoliko sati.

Evo i sad nakon 20 godina dok ovo pišem nisam još doživija jaču neveru. Bilo je u nas jačih vitrova, ali onako strašne tramuntane i onolikog mora u samom kraju još nisam vidija. Onakvu grmljavinu još nikad nisam čuja, a to mi je kasnije reka i moj, sad već pokojni stari.

Mirno

Nevera

Molimo vas da se ulogirate kako bi mogli komentirati
Komentari | Dodaj svoj
  • Trenutno nema komentara
Prijava
x
Registracija
x

LudoMore.com Majice!

Ribe Jadrana

Pomorci
pišite nam

Zadnji komentari

Puno hvala za izcrpljiv odgovor i pomoč...Pokušat ču nabavit neki model od Shimana Bottom ship, pa d...
Dakle ovako. Shimano Bottom Ship 90 i 110g / pink silver, pink zebra glow i Hayabusa 120g zlatno crv...
Pozdrav...
Molio bih autora, da ispiše koji modeli inchiku su bili u upotrebi i gramažu, pa da možd...

Lovostaji

  • Drozd - Trajno
  • Kavala - 15.5. - 15.7.
  • Rakovica - 1.6. - 30.11.
  • Kirnje - 1.7. - 31.8.
  • Jastog - 10.9. - 15.5.
  • Hlap - 10.9. - 15.5.
  • Tuna - 1.1. - 1.4.
  • Iglun - 1.10. - 30.11. i 1.3. - 31.3.

Saznajte sve informacije o lovostajima i minimalnim veličinama dozvoljenim za lov.