Najveća ribarska laž

I tako odlučin ja napravit brujet o ugora kojeg san ulovija prije par dana. Lipi ugor o 2 kila. I kuva se on kuva, kad zazvoni telefon. Javlja prijatelj da će sa zakonitom i dicom doć do nas, baš u vrime obida.Šta ću sad, mislin se ja. A ništa, ubacit ću u teću o brujeta još 2 kila govedine. Bacin ja tako i siden za stol nastavit čitat Slobodnu (od kraja prema prvoj stranici naravno). I doša ja do kraja, odnosno početka, i dignen se pogledat šta mi je s brujetom. Dignen poklopac ....kad ono... izija mi ugor svu govedinu!!!

Lov na lubine:

Nedavno smo ja i prijatelj otišli brodom u jednu uvalu lovit lubine. Danima smo pripremali taj lov, birali lokaciju, čekali da zapuše jugo, da se more malo uzmiješa, spremili žive kozice, jeguljice i špare za ješku, pratili vremensku prognozu…baš ništa se u takvom lovu ne prepušta slučaju. Jer, lubin je dosta oprezna riba i nije lako prevarit ga udičarskim alatima, pogotovo one veće.

I taj dan kad je zapuhalo jugo, kad se nebo zacrnilo, otišli smo do broda i krenuli prema našoj tajnoj poziciji na kojoj smo znali da ih ima u izobilju u tom dijelu godine.
Stigli smo u predvečerje i čim smo se usidrili, zabrumali smo i lov je mogao početi. Ispočetka nije baš krenulo obećavajuće. Uhvatili smo svega nekoliko manjih komada, ali kad je sunce zašlo, počeo je i pravi lov. Bila je noć punog mjeseca i imali smo dobru vidljivost što nam je olakšavalo ribolov. Nije trebalo palit svjetlo i na taj način uznemiriti lubine koji su plivali oko broda tražeći slasni zalogaj. Negdje do ponoći, obojica smo imali podjednak uspjeh, možda je on digao dva-tri komada više od mene. Negdje iza ponoći, kad se mjesec počeo pokazivat kroz oblake, lubini su naprosto podivljali. Bacali su se na sve što se micalo u moru, otimali su se oko bačenih ješki i nerijetko smo u brod izvlačili po dva komada odjednom. Kako smo ih vukli jednog za drugim, nismo ni primijetili da je zbog toga razina mora u uvali počela opadat. Brod je nasjeo na jedan kamen i tako smo ostali nasukani sa brodom krcatim lubinima.

I tako smo gledali okolo, kud ćemo, što ćemo…nema nam druge nego vraćat lubine natrag u more. Kad se razina mora počela malo podizat i brod se konačno odsukao, pogledam dole prema krmi i vidim dva su ostala. Eto, mislim se, nismo baš za ništa išli, donit ćemo doma svaki makar po jednoga.

Hahaha, ovo je bas jedna od jacih ribaskih! Svaka cast Damire!

Damire, drago mi je da si opet tu, odavno te nije bilo. Inače, neki sanjaju snove slične ovoj tvojoj priči (i ja prvi), ali sa mnogo ljepšm završetkom (ne za lubine već za ribolovce).